SWG DONACIJA

Nabavka opreme u vidu fotoaprata i objektiva omogućava lakše obavljanje aktivnosti udruženja uz kreiranje baze kvalitetnih fotografija i trajne foto dokumentacije.

Zahvaljujući nabavljenoj opremi pružaju se mnogobrojne mogućnosti kako bi zabeležili značajne trenutke i sve lepote koje pruža planina Jadovnik, ali i ceo Prijepoljski kraj.

Nabavka opreme je podržana kroz COVID 19 mere hitne podrške u okviru projekta " Diverzifikacija ekonomskih aktivnosti u ruralnim područjima jugoistočne Evrope kroz razvoj lanca vrednosti" koji sprovodi SWG u partnerstvu sa GIZ.

MARKIRANJE MILOŠA SA JADOVNIKA

Mrki medved na području planine Jadovnik i klisure reke Mileševke, živi od davnina. Formiranjem udruženja 2009. godine, pored beloglavog supa, jedan od ciljeva bio je i zaštitta i ishrana ove vrste koja je na našim prostorima bila pred nestankom. Pored tako malog broja jedinki kod meštana jadovničkih sela nije bio omiljen iz više razloga. Glavni razlog je upad u pčelinjake, čime je pričinjavao veliku štetu vlasnicima. Drugi razlog je stalno prisutni strah kod ljudi od ove vrste zveri. Pored toga što je po pričama u prošlosti bilo samo par napada na čoveka i to u situacijama u kojima se morao očekivati napad, strah je i dalje prisutan. Kroz objave na ovom sajtu, članovi udruženja koji hrane ovu vrstu, pokazaće da mrki medved ipak nije napadač koji sve oko sebe uništava već da je to jedna smirena i veoma oprezna-plašljiva vrsta.

U saradnji sa ovlašćenim licem prof. Dr Duškom Ćirovićem u toku 2010. godine, započet je rad na ishrani i zaštiti mrkog medveda. Izgradnjom i uredjenjem hranilišta prvobitno na lokaciji Omar a onda Karakol, postavljene su hranilice u kojima se ostavlja hrana biljnog porekla, najčešće kukuruz. Nakon toga započete su pripreme da se jedan od primeraka koji dolazi na hranilište obeleži sa GPS odašiljačem. Projektom uradjenim od strane studenta Marije Spasić koji je odobren i finansiran od fondacije Rufford a zatim realizovan u septembru 2017. godine, markiran je jedan primerak mrkog medveda. Obeleženi primerak ime je dobio po kraju u kome je boravio tj. selu Milošev Do - Miloš. Od tada ovaj primerak se prati i pomaže njegov opstanak.

IZNOŠENJE HRANE NA HRANILIŠTE "KAŠAN"

U toku jedne kalendarske godine, udruženje na hranilište za beloglavog supa i dr. divlje životinje, iznese oko 35 tona uginulih životinja i mekih tkiva, preuzetih u klanicama. Transport se radi sa namenskim vozilom udruženja od mesta preuzimanja do hranilišta uz potrebne saglasnosti inspekcijskih službi. Sav video materijal na kojem je registrovano prisustvo životinja, kao i dovoženje hrane, preuzimaju se i čuvaju u arhivi udruženja. Materijal se često ustupa na korišćenje naučnim radnicima, biološkim društvima, studentima prilikom izrade diplomskih radova i dr.

Do sada je kamerama sa hranilišta, zabeleženo je prisustvo: beloglavog supa, surog orla, crnog lesinara, gavrana, patuljastog orla, orla mišara, više vrsta sova, mrkog medveda, čopor vukova, divlje svinje, lisice, jazavci, divlje mačke. Na hranilište za mrkog medveda, iznosi se hrana biljnog porekla, najčešće kukuruz.

Na hranilicama koje su pokrivene video nadzorom, zabeleženo je prisustvo; mrkog medveda, jazavca, divlje svinje, puha i raznih vrsta ptica.

POSMATRANJE HRANILIŠTA SA VELIKE I MALE OSMATRAČNICE

Udruženje je u toku 2017. godine uz finansiranje SWG fonadacije, uradilo kroz projekat tzv. veliku i malu osmatračnicu. Obe osmatračnice uradjene su uz prethodno pripremljene projekte i dobijena potrebna odobrenja za postavljanje od strane nadležnih isntitucija. Velika osmatračnica izgradjena je na udaljenosti od 400 m sa koje se mogu posmatrati (panoramski) životinje na hranilištu, kako "golim" okom tako uz pomoć kupljene opreme za posmatranje (dvogledi, durbini), takodje uz projekat koji je finansirala SWG fondacija. Sa ove osmatračnice vidi se šira okolina (planina Zlatar, klisura reke Miloševke, sela Milošev Do, Kaćevo i Karaula, deo susedne države BiH i veliki deo teritorije opštine Priboj. Mala osmatračnica, izgradjena je u blizini hranilišta i služi kao baza video nadzora kojim se beleže dešavanja na hranilištu sa mogućnošću da se boravkom u objektu, kako preko monitora tako i neposrednim opažanjem, može pratiti prisustvo životinja na hranilištu. Takodje namena ove osmtračnice je da služi za privremeni boravak naučnih radnika i istraživača iz oblasti flore i faune. Pored pomenutih namena iz ove osmatračnice mogu se fotografisati životinje na hranilištu, koje se u prirodi retko mogu sresti i fotografisati. Udruženje poseduje fotoopremu a deo opreme je kupljen kroz projekat SWG fondacije.

ORGANIZACIJA JADOVNIČKOG ULTRAMARATONA

Udruženje u saradnji sa SUES "Fijulj" već 4 godine organizuje sportsku manifestaciju - Jadovnički ultramaraton.

Prvi ultramaraton organizovan je 2015. godine na 4 staze: Jadovnićkih 111km, 66km, 22km i 11km. Na prvoj organizaciji, učestvovalo je 82 takmičara iz 5 evropskih zemalja.U okviru maratona promovisana je knjiga Jadovnik i podjadovnička sela u izdanju udruženja, autora Milomira Ljujića i Vjekoslava Joksimovića.

Drugi ultramaraton organizovan je 2016. godine na 5 staza: Jadovničkih 111km, 66km, 22km, 11km i ekstremna staza "Mate" u dužini od 44 km. Na drugoj organizacijim učestvovalo je 126 takmičara iz 9 evro-azijskih zemalja.

Treći ultramaraton organizovan je 2017. godine na 5 staza: Jadovničkih 111km, 66km, 22km, 11km i ekstremna staza "Mate" u dužini od 44 km. Na trećoj organizaciji, učestvovalo je 206 takmičara iz 11 evro-azijskih zemalja.U okviru maratona, promovisane su dve knjige: Ptice Jadovnika i Miloševke u izdanju udruženja, autora Brana Rudića i knjiga Milošev Do kroz kazivanaj i sjećanja, autora Emina Hadzifejzovića.

Četvrti ultramaraton, organizovan je 2018. godine na 4 staze: Jadovničkih 111km, 66km, 22km i 11km. Na četvrtoj organizaciji, učestvovalo je 226 takmičara iz 9 evropskih zemalja. Na ovoj organizaciji, oboren je novi rekord na stazama 66km - Zoran Marković i 111 km - Nenad Živković (pretrčao stazu za 12 sati i 57 min)

ORGANIZOVANJE PLANINARSKIH TURA JADOVNIKOM I KLISUROM MILOŠEVKE

Planina Jadovnik i klisura reke Miloševke, umreženi su i obeleženi nizom atraktivnih planinarskih staza. Staze su obeležene standardnim planinarskim markacijama i na dovljnom odstojanju da se posetioci mogu kretati bez bojazni da skrenu sa staze. Najatraktivnije su staze tj. delovi na relaciji Kašan - klisura Miloševke - manastir Miloševa i Kašan - Jadovnik - Katunić.

Uz finansiranje SWG-a izgradjen je kamp na lokaciji Kašan sa 15 kamo mesta. Kamp je ograđen i dovedna je voda u prostor kampa. Iz donacije je kupljeno 5 šatora za 4 osobe, 5 vreća za spavanje i 5 podmetača.

Sa ovog još uvek nedovoljno uređenog prostora na udaljenosti od oko 300 m možete posmatrati kako se divlje životinje hrane na hranilištu ili pak u noćnim satima zavijanje čopora vukova.