Na području planine Jadovnik i klisuri reke Miloševke, zabeleženo je 142 vrste ptica. Udruženje je 2017 godine izdalo knjigu Ptice Jadovnika i Miloševke, autora Brana Rudića.
LEŠTARKA
Leštarka je mala, tajnovita i prilično plašljiva sivosmeđa šumska koka. Oba pola se lako raspoznaju u letu po zvuku koji krila proizvode, i po crnoj prugi na vrhu sivog repa. I mužjak i ženka imaju malu, jarkocrvenu obrvu, smeđe i crne mrlje na grudima i stomaku, mužjak na glavi ima ćubu, i ima crno grlo sa belom podočnom prugom koja se pruža do grudi. U regiji ima nekoliko podvrsta, one severnije su više sive, južnije više riđe. D 34 ̶ 39 cm.
Staništa su joj guste četinarske i mešovite šume (retko listopadne), obično sa razvijenim spratom prizemne vegetacije, često pored vodotokova. Posebno je prisutna tamo gde rastu breza, bukva, jasika i drugo listopadno drveće unutar mešovitih sastojina. Često stoji na granama.
Tokom trajanja snežnog prekrivača hrani se resama i pupoljcima listopadnog drveća, a najviše jove, breze, lešnika, brekinje i bukve. Pored toga hrani se i cvetnim pupoljcima, semenkama, plodovima, bobicama, a za vreme gnežđenja i insektima i njihovim larvama, paucima i puževima.
Leštarke počinju gnežđenje u aprilu i početkom maja u periodu topljenja snega. Gnezdo, obloženo lišćem i perjem, pravi na zemlji, u zaklonu od drveća, paprati ili stena. Imaju samo jedno leglo godišnje, ali se gnezde naknadno ukoliko leglo propadne tokom polaganja jaja ili rane inkubacije. Veličina pologa je 6 ̶ 10 crvenožutih jaja sa svetlosmeđim pegama, na kojima ženka leži 21 ̶ 25 dana, inkubacija počinje sa položenim poslednjim jajetom. Mladunci napuštaju gnezdo ubrzo po izleganju, oba roditelja odgajaju mlade, koji su samostalni sa navršenih 14 ̶ 15 dana, ali ostaju uz roditelje do jeseni.
Leštarka je gnezdarica-stanarica četinarskih i mešovitih šuma Jadovnika i Ćetanice.
OBIČNI KOS
Mužjak je crne boje, crnosmeđih nogu, kljun je dug i upadljivo žutonarandžast. Ženka je tamnosmeđa, sa crnkastim kljunom, mladunci su slični ženki, blago istačkani na grudima.Leti ravno, brzo, s raširenim repom, skakuće, trči i stoji s nagnutom glavom osluškujući crve.
Poluloptasto gnezdo od slamki, stabljika, ilovače, obloženo vlakancima korenja i travom, pravi na niskom drveću,
žbunju i grmlju. Ima dva legla, od aprila do avgusta, sa 4 ̶ 6 plavozelenih jaja sa malim rđastocrvenim pegama i prugama, na kojima ženka leži 13 ̶ 14 dana (mužjak je retko menja).
Obični kos je česta gnezdarica-stanarica mozaičnih predela i otvorenih šuma Jadovnika i Ćetanice.
ORAO MIŠAR
Mišar je ptica grabljivica srednje veličine, promenljive zagasitosmeđe i beličaste obojenosti.
U većem delu areala je stanarica. Dosta je prilagodljiv, pa se sve češće gnezdi u blizini ljudskih naselja, ukoliko nije proganjan.
Hrani se različitim sitnim sisarima, gmizavcima, ređe pticama, vodozemcima i insektima, a redovno jede i strvinu.
Gnežđenje uglavnom počinje krajem marta ili početkom aprila. Gnezdo od grana i grančica pravi, pre svega, na listopadnom drveću uz ivicu šume. Ima jedno leglo sa 3 ̶ 5 belih jaja s plavosivim i smeđim mrljama.
Mišar je gnezdarica-stanarica i najčešća grabljivica šumskih staništa Jadovnika i Ćetanice.
V E T R U Š K A
Vetruška je mali soko dugačkog repa, ženka je crvenkastosmeđe boje krila i leđa, svetlijeg stomaka sa tamnim šarama, a mužjak ima plavosivu glavu i rep koji se završava tamnom prugom. Noge su žute, a kandže crne boje.
Redovna je u čovekovoj blizini, čak i u velikim gradovima, pod uslovom da nije direktno proganjana.
Hrani se pretežno sitnim sisarima. Leti brzo i treperi često na jednom mestu, s kojeg se strelovito obrušava na plen. Gnežđenje počinje krajem marta ili u aprilu. Vetruška je gnezdarica kanjona Mileševke i Međanske rijeke i stenovitih predela Jadovnika i Ćetanice.
L A S T A V I Č A R
Mali soko, tamnosivih leđa i krila, crne „kape“ na glavi, belih obraza i svetlih grudi sa uzdužnim prugama. Perje oko nogu i pod repom crvene je boje, osim kod mladih ptica.
Hrani se sitnim pticama, krupnim insektima, povremeno i slepim miševima. Plen lovi u letu, rado lovi u sumrak. Gnežđenje počinje veoma kasno u odnosu na druge grabljivice, tek od druge polovine maja, što je uslovljeno prisustvom dovoljne količine hrane i oslobađanjem gnezda od ranih gnezdarica koja on zatim nasleđuje. Lastavičar je gnezdarica-selica mozaičnih i različitih šumskih staništa Ćetanice i Jadovnika.
Prisutan od aprila do septembra, ređe do početka oktobra.
